PREDSMRTNI IZBOR

PREDSMRTNI IZBOR
Из књижевног опуса Беле Тукадруза (алиас Мирослав Лукић)

субота, 27. децембар 2014.

„Кустендорф” је као фестивал већи од филма


Емир Кустурица и Иван Тасовац
Осми филмски и музички фестивал „Кустендорф” биће одржан у Дрвенграду на Мокрој Гори од 21. до 26. јануара, а гости ће бити руски аутор Андреј Кончаловски и мексички редитељ Алфонсо Куарон, најавио је Емир Кустурица у сусрету са новинарима у Министарству за културу и информисање у Београду. Кончаловском и Куарону, иначе овогодишњем добитнику Оскара за режију филма „Гравитација”, биће приређене ретроспективе.
Оснивач фестивала, Кустурица изјавио је да листа гостију није коначна, а да су досад долазак потврдили Клоди Осар, продуценткиња његовог филма „Аризона дрим” и француског хита „Чудесна судбина Амелије Пулен”, која ће бити и чланица жирија такмичарског програма, као и редитељи Бахман Гобади и Гиљермо Аријага који су заједно са нашим редитељем учествовали у реализацији омнибуса „Разговори са боговима” који ће бити приказан у Дрвенграду. У том филму Кустурица је режирао причу из које је проистекао филм „На млијечном путу” који управо реализује.
Селектор такмичарског програма, Дуња Кустурица одабрала је за такмичарски програм 17 филмова – из Чешке, Словачке, Холандије, Исланда, Румуније, Израела, Хрватске, Немачке, Белгије, Француске, Мађарске, Египта, Русије, САД и Србије. Нашу земљу у трци за награде (Златно, Сребрно и Бронзано јаје) представљаће један од прошлогодишњих лауреата – Лука Попадић са филмом „Рингишпил” као и Марко Сопић са „Торбом”. Србију ће у програму „Нови аутори” представљати и Горан Станковић са документарним филмом „У мраку”
У програму „Савремене тенденције” биће приказивани неки од најбољих филмова прошлогодишње продукције: „Поштареве беле ноћи” за који је Кончаловски награђен „Сребрним лавом” у Венецији као и победник овог фестивала – „Голуб седи на грани размишљајући о постојању” Роја Андерсона, затим „Власници” Адилкана Јержанова из Казахстана, и последњи филм руског редитеља Никите Михалкова – „Сунчаница” који је светску премијеру имао у Београду. Стални гост „Кустендорфа”, директор Канског фестивала Тјери Фремо представиће дигитално рестаурисану верзију филма „У ноћи” Шарла Ванела.
– „Кустендорф” нема црвени тепих, зато што гости нису лутке у излогу, него аутори који славе филм, на начин на који би требало да буде слављен – рекао је Кустурица и додао да је идеја фестивала да се вратимо елементарности филма и емоционалном утиску који он изазива.
Редитељ је истакао да ће фестивал бити организован уз подршку државе без чије помоћи не може, и остати веран концепцији. На ту концепцију подсетио је министар културе Иван Тасовац рекавши да је „Кустендорф” значајан јер промовише и подстиче контакт студената филмских школа и академија односно младих редитеља на почетку каријере са значајним ауторима који су се већ остварили.
– „Кустендорф” је као фестивал већи од филма – додао је министар.
Сваке вечери после пројекција и радионица биће одржавани концерти, а том приликом наступиће: блуз гитаристкиња Ана Поповић, руска виолончелиста Аљона Бајева, група „Партибрејкерси”, молдавски трубач Адам Стинга у пратњи Биг бенда РТС-а, као и румунски дванаесточлани оркестар „Тараф де хајдукс”.
И. Аранђеловић
објављено: у Политици 26.12.2014.

четвртак, 25. децембар 2014.

U znak sećanja na Mihaila Petrovića Alasa, srpskog matematičara ...

Domaća verzija Google petraživača danas je okačila doodle sliku u znak sećanja na Mihaila Petrovića Alasa, srpskog matematičara ( )
Mihailo Petrović Alas, rođen u Beogradu, 6. maja 1868, bio srpski matematičar, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik Srpske kraljevske akademije i alas.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem i drugim velikanima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film ”Šešir profesora Koste Vujića“, a zatim upisao Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine. Kao najbolji student svoje generacije prisustvovao je prijemu kod predsednika Francuske republike 1893, a isto tako i 1894. godine.

Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni, pred komisijom profesora Šarl Ermit, Emil Pikar i Pol Penleve i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka).

Godine 1894. godine postao je profesor za matematičku grupu predmeta na Velikoj školi u Beogradu. Kralj Aleksandar I Obrenović ga je svojim ukazom od 22. oktobra 1894. postavio za profesora matematike na Velikoj školi.

Alas je u to vreme bio jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine. Godine 1897. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1899. godine, kada je imao 31 godinu.

Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Objavio je veliki broj pronalazaka, naučnih radova, udžbenika i putopisa sa svojih pomorskih putovanja. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja i bio je član nekoliko inostranih akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i naučnih društava. Godine 1939. postao je počasni doktor Beogradskog univerziteta. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda.

Po svom naučnom radu i rezultatima Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare, jedini matematičar među 100 najznamenitijih Srba. Njegova zasluga je posebno velika što je bio osnivač beogradske matematičke škole, iz koje je proistekao veliki broj njegovih učenika koji su nastavili njegovo delo. Sve doktorske disertacije iz matematike odbranjene na Beogradskom univerzitetu od 1912. do Drugog svetskog rata, bile su pod njegovim mentorstvom.

Google u znaku Mike Alasa Foto: Wikipedia Srbija PrintScreen.
Bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, i posle rata je bio rezervni oficir. Bavio se kriptografijom, njegovi šifarski sistemi su dugo godina korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Godine 1941. on je ponovo pozvan u rat kao rezervni oficir, bio je čak i zarobljen.

Profesor Mihailo Petrović je umro 8. juna 1943. u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu.

Bavio se ribarstvom, otuda i njegov nadimak Alas. Godine 1882. postao je ribarski šegrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. položio je ispit za ribarskog majstora. Učestvovao je donošenju prvog ”Zakona o slatkovodnom ribolovu“ na jezerima i rekama Srbije 1898. godine. Na međunarodnoj izložbi u Torinu 1911. dobio je zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva. Rekordan ulov je imao 1912. kada je ulovio soma od 120 kg. Bio je ne samo ljubitelj, nego i dobar poznavalac ribarstva, pa je u tom svojstvu učestvovao u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, kao i u pregovorima o zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini sa Austrougarskom.

Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda. Svirao je violinu, 1896. osnovao je sviračko društvo pod nazivom “Suz“.

Mihailo Petrović bio je pasionirani putnik, proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i severni i južni pol. Pisao je i putopise, a napisao je i ”Roman jegulje“. Objavio je i knjigu ”Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti“.

Deveta beogradska gimnazija je dobila ime po njemu, kao i centralnobeogradska Osnovna škola.

(MONDO, Wikipedia) - Videti:Архив "Друштва СУЗ"

недеља, 26. јануар 2014.

Branka Petrić: Naši snovi i "sinovi"

KOMAD o "realističkoj slici današnjeg Beograda i naročito slabom
vaspitanju naše omladine", kako je pre više od veka najavljena
praizvedba "Naših sinova" (1907) Vojislava Jovanovića Maramboa u
Narodnom pozorištu, ponovo se premijerno našao na istoj sceni - u režiji
i adaptaciji Tanje Mandić Rigonat. Na početku prošlog stoleća doživeo
je samo dva izvođenja, a na repertoar Jugoslovenskog dramskog (režija
Miroslav Belović) dospeo je sredinom šezdesetih godina. Glumica Branka
Petrić, u međuvremenu, ispisala je pun profesionalni krug: te, 1966,
igrala je devojče Karavilku, sada baba Jovanu. Baš ova uloga, dovela ju
je prvi put tokom duge i bogate karijere na scenu nacionalnog teatra.

 



-
Put do sebe je veoma je dug. Pogotovo kad je reč o glumcu. Lorens
Olivije je rekao da je tek u pedesetoj godini počeo da glumi "iz sebe". A
ceo svet ga je slavio kao najvećeg umetnika - kaže na početku razgovora
za naš list Branka Petrić. - Ima glumaca kojima se to desi i ranije,
koji su "osvešćeniji". To je osećaj sigurnosti. Kada sam počela da
dolazim do sebe, osetila sam da osvajam neku veliku slobodu. Svako od
nas je jedinstven primerak. Ponekad čovek hoće sebe da kreira na
zamišljen način, ponekad u tome i uspe. Mnogo nas ima u nama, što bi
rekla Mira Stupica. Treba da pristanete na pronalaženje i onog
najstrašnijeg u sebi, da biste takvu ulogu izneli na scenu. Ne dobijamo
samo likove dobrih vila...

* Kako se desilo da tek sad premijerno zaigrate u Narodnom pozorištu?

-
U doba kada sam ja počinjala, svaki teatar je čuvaoo Kako se desilo da
tek sad premijerno zaigrate u Narodnom pozorištu? svoje glumce i retko
ko je gostovao na drugoj sceni. Veliki ansambli imali su pokriće za
svaku vrstu uloga. Kasnije, češće se dešavalo da oni iz Narodnog gostuju
kod nas u JDP, nego obrnuto. Ponekad su glumci i prelazili u stalni
angažman iz jednog ansambla u drugi: nama je iz Narodnog došao Miša
Žutić, a iz JDP na Trg republike otišli su Jovan Milićević, Mija
Aleksić, Tanasije Uzunović. Inače, ja sam ovog puta u Narodno došla na
poziv rediteljke s kojom sam već imala veliko zadovoljstvo da radim u
predstavi "Terasa" Jovana Hristića, na sceni Jugoslovenskog dramskog.
Kada sam čula o kojoj se drami radi, ispričala sam joj sve o toj prvoj
posleratnoj predstavi, proistekloj iz velikog truda Miroslava Belovića i
Jovana Ćirilova da postave na scenu neke izuzetne, pomalo zaboravljene
pisce.

* Vama je tada pripala uloga Karavilke?

-
Igrala sam devojče i bila veoma srećna što sam dobila ulogu u velikom
ansamblu ove predstave. Zadatak mi je, između ostalog bio i da imam što
lepšu haljinu, jer moj lik o njoj govori u predstavi. Sada igram baba
Jovanu i, eto, završio se jedan krug. Poželela bih svakoj glumici da
doživi, da od mladog, lepog i prpošnog devojčeta stigne do baba Jovane
iz Mrčajeve glave. Postoji i snimak stare predstave koji su odgledali
današnji glumci, a ja sam, normalno, bila najuzbuđenija među njima. Ne
samo zbog svoje uloge već i divnih kolega kojih više nema...

* Koliko se razlikuje postavka iz onog vremena od ove danas?

- U
ono doba "Naše sinove" postavili smo na scenu više kao kulturnu
baštinu, rekonstrukciju, sličicu iz beogradskog života. Nije nas mnogo
zanimala poruka i socijalna priča, a sada će ona delovati i živeti na
sasvim drugi način. Zanimljivo je i da je rediteljka uvela samog pisca
na scenu: on daje određene opise i didaskalije, na taj način i analizu
samih likova. Tokom godina iskustva shvatila sam da je veoma važno u kom
se vremenu pojavi neki tekst na sceni. Muci Draškić je 1971. režirao
"Rat i mir u kafanici Snefl", u genijalnom prevodu Danila Kiša. Da se
ista predstava pojavila samo pet godina kasnije postala bi veliki hit!
Zašto? Jer je imala isti dramaturški luk kao čuveni film "Kabare":
radnja se događa pred rat, već se dešava progon Jevreja, a sve se to
odražava na sudbine ljudi... Tako, "Naši sinovi" danas mnogo više "rade"
nego pre pola veka, kada je pažnja bila fokusirana na Beograd,
prošlost, priču kako se nekada radilo i živelo.

* Drama o raspadu porodice i klasnom raslojavanju društva mnogo je aktuelnija nego onda?

-
Šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka obeležio je najveći uzlet
nade. Činilo nam se da je svakog dana bolje, još se nisu potrošile ideje
i iluzije. Uostalom, Belović je kasnije istu predstavu negde u Srbiji
režirao kao - komediju karaktera.

* U jednoj replici komada kaže se da nas nisu upropastili ni ratovi ni nesreće, već nepoštovanje...

-
Šta je nepoštovanje? Između ostalog, i zaborav. Ne može sve stati u tu
jednu reč. Pukovnik Ostoja u komadu stalno pominje generale s kojima je
učio školu, gde su sada oni, a gde on. Neko se snašao, neko nije. Zato
se u jednoj rečenici i kaže da ako nisi shvatio da će uvek postojati oni
koji će dirinčiti i oni koji će se time okoristiti, nisi shvatio ništa.
Bar smo nekada živeli u iluziji da su poštovani rad i radnici. E, to su
ralje života. Jelž hoćeš posao za dvesta evra? Pa bolje i to nego
ništa... Možda je moja, pa i generacija moje dece, još verovala u
socijalnu pravdu. S ratovima i devedesetim godinama prošlog veka,
nastalo je vreme "sposobnih" i nemoralnih ljudi. Toga ima i u našoj
predstavi: gazda Risto i Simica prisećaju se kako su varali vojsku i
zarađivali novac na nepošten način. Ima takvih stvari u svim vremenima,
ali imali smo bar iluziju da nije tako.

* Mislite na doba stare predstave?

-
Tih godina nam se činilo da je sve dostižno i moguće, u onom najboljem
smislu. Da smo svet. Najbolja pozorišta i predstave dolazili su u
Beograd. Sećam se dana kad sam pomislila da smo dostigli vrhunac i da
posle njega, neminovno, počinje pad. Kad razmišljam o prošlim vremenima,
mislim kako su ti sposobni pi-arovi socijalizma, sa parolama i idejama,
umeli fantastično da vode celu stvar i da nam tako uspešno stavljaju
"bubice u uho" u koje smo verovali. S druge strane, nesporno je da nije
bilo roditelja koji nije mogao dete da odvede na more, postojala su
radnička letovališta, socijala je bila malobrojnija, a ljudi savesniji.
Danas nam najveće nespokojstvo stvaraju upravo socijalne razlike...
Mada, ja sam po prirodi optimista, često i bez razloga.

* Pominjete "bubice u uhu", kako posle više od četiri decenije živi vaša predstava?

-
Ovog meseca imamo tri izvođenja na velikoj sceni,sledećeg takođe. Uvek
pred punom salom. Žao mi je što ne gostujuemo više van matičnog
pozorišta, ali nam je dekor toliko ruiniran da nam je bolje, kao svakom
starijem gospodinu - da ostanemo kod kuće. A "Buba u uhu" ima onoliko
budućnosti koliko snage leži u rukama, nogama i glavi onog koji je nosi,
Nikole Simića.


RADNIČKA KLASA
* REDITELJKA Rigonat predstavu je najavila kao dramu mladalačkog krika za istinom u teatru?


-
"Naši sinovi" su, u svakom slučaju, drama u svim elementima: raspad
porodice, bludni sin koji zbog svog postupka učini da otac ode sa ovog
sveta, ostavljeno i iznevereno devojče, propale roditeljske nade,
raslojavanje društva... Kada gledate snimak stare predstave shvatate
zašto se predstavnik radničke klase, Gile, u vreme socijalizma pojavio
kao spasilac porodice, onaj koji je tu da je okupi i uzdigne. Kako će
sada da se "čita", pitanje je. Danas je stvaranje nove bogataške klase i
njeno uzdizanje, mnogo aktuelnije nego nekada. Jer, šezdesetih smo
živeli još sa idejom besklasnog društva... Čini mi se zato da na mnogo
autentičniji način ova predstava danas priča svoju priču.












Branka Petrić: Naši snovi i "sinovi" | Kultura | Novosti.rs

четвртак, 4. јул 2013.

Сибиле / Миодраг Павловић

(Листајући "Књижевне новине")

Сенке јаворова наспрам куће пок. Милеве Пилкине.  јул 2012. Снимак Иван Лукић, "Заветине"



Сибиле на повратку

Долазе данас у заказан час
жене у јату
селице из далека
неколицина њих у светломе руху
подигнутог погледа
и разголићених руку
Где сам  их ввдео
кад је то било
у Сијени на мраморном поду
напрегнуте у свом мозаику
измакле су Хермесу Трисмегисту
сада на путу ка Истоку
стижу до Београда
и православног здравља
Треба бити храбар и даровит
када профеткиње позову
да се на баршунаст одар  уз њих легне
и понуде оном ко их љуби
да постане видовит

Путовање са Сибилама

Неколико дана после сусрета са њима
уједној црквинаДорћолу
затичем Сибиле на сплаву
како их речне матице носе
од Београда до  Ђердапа
од успомена на страдања ратна
до Гвоздених врата
ја им прилазим у чамцу
тамо гдеје Таbula Traiana
и хоћу да их поведем
да виде царске палате око Гамзиграда
наспрам Кибелине девојачке собе
на њихову појаву затеже се колонада
и Дионис седећи на лeђима тигра
прославља царске апотеозе
но тамо већ друге светлости
долазе с планине Табор
и врши се Преображење
Пантократор налаже да сијају
светлости новога века
и да сеобавепрве
Метаморфозе

 _______Извор: Књижевне новине, бр. 1165-1166. мај-јун 2009, Београд, насл стр.



среда, 6. март 2013.

ГРАНЕ / Соња Ковачевић





 Испред куће наше старе
 на дрвету од хладноће
гледам
оседеле јутрос гране.
У том миру што се цакли
ко угарци угњездиле
две се вране.
Нигде дашка ни трептаја
укочено време стало
ко виђена слика стара
место сунца заблистала
ока твоја заиграла
два једина
игром искре
отопила
жеравицом
лед са дана.

уторак, 6. новембар 2012.

СВЕТОСАВСКИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ЗА НАЈБОЉА ОСТВАРЕЊА У ОБЛАСТИ ПОЕЗИЈЕ И КРАТКЕ ПРОЗНЕ ФОРМЕ




XXI СВЕТОСАВСКИ КЊИЖЕВНИ

КОНКУРС

ЗА НАЈБОЉА ОСТВАРЕЊА У ОБЛАСТИ ПОЕЗИЈЕ
И КРАТКЕ ПРОЗНЕ ФОРМЕ

Тема: ТРАГОМ СТАРИНА
1.     Један аутор доставља највише три песме или један прозни текст, не дужи од 20 куцаних редова.
2.     На конкурсу могу учествовати сви заинтересовани са територије Републике Србије.
3.     Радови се достављају у ТРИ примерка, под шифром, с тим што се решење шифре (име и презиме ауторa, кратка биографија, адреса или школа, број телефона) доставља у посебној коверти уз рад. На коверти обавезно навести за коју област се конкурише – поезија или проза, млађи од 15 година или одрасли аутори.
4.     Радове доставити до 15. децембра 2012, на адресу: Народна библиотека „Његош“, Бранка Радичевића 1, 19350 Књажевац.
5.     Народна библиотека „Његош“ доделиће по три награде
·        за поезију у конкуренцији одраслих,
·        за кратки прозни текст у конкуренцији одраслих,
·        за поезију у конкуренцији млађих од 15 година и
·        за кратки прозни текст у конкуренцији млађих од 15 година.
6.     Народна библиотека „Његош“ штампаће зборник награђених радова.
7.     Резултати конкурса биће објављени и награде додељене крајем јануара 2013.

У Књажевцу,
1. новембра 2012.

недеља, 25. септембар 2011.

ВЛАОВИЋИ (одломак) / ИСИДОРА СЕКУЛИЋ (1877 – 1958)


Димњак Лукића; Велика магаза; Мишљеновац, 24. 09. 2011. Снимак Иван Лукић



ВЛАОВИЋИ
(одломак)


            Меланхолија Јосифова показа се затим као периодично стање само. Прекидали су је напади гнева. У таквом једном напа- ду дочепао је сестру, која му је приносила лек и шољу с млеком, ударио је шољом у главу, окрвавио мало, а затим избио душман- ски. Уђоше и дакле Влаовићи у последњи теснац мрака и јада. Напади гнева се враћали некако редовно, једаред у месец дана, и сваком таквом приликом би тешко страдала Лекса, која је брата неговала и смиривала, не допуштајући да ико живи сем ње види Јосифа у том стању беде и срамоте. Он удара, она ћути. Он баци столицу за њом, она дигне столицу и сама се њоме немилостиво удари, да би се болесник задовољио и смирио. Понекад, Јосиф је тражио да свира. Та свирка је мамила сузе на очи сваком живом, а Лекса се, негде скривена, гушила од плача, ударила у груди од немоћи, јер су и код ње живци већ сасвим попустили били. За клавиром, једнога дана, Јосиф доби удар у мозак. Изгуби говор, и скоро сасвим ослепи. Као што се маленој лађици у бурним вало- вима само јарбол помало показује, тако је у Јосифу понекад стари разум светлуцао. Не би човек тада рекао да је онако страшно и до краја пропао. Гестовима је говорио, појединим акордима на кла- виру казивао шта осећа. И лекар се тешко узбуђивао. – Кад се човеку стане одузимати што је имао, онда се тек види колико је много имао. – Јосиф је сад седео као дрво, и, срећом, све више немаран и неосетљив за све. Само би се болно стресао на неки неправилан и груб шум. Још један ланчић везе за покојног оца, и последњи траг дивне једне музикалности: фино уво, вредован слух, божански знак уметника.
            Ето тако је Лекса Влаовића постала најзад мушко и Влао- вић, последњи Влаовић. Отворила је стиснуте беспослене песни- це, радила и трпела за име и понос Влаовићâ колико крупно жи- винче не би издржало. Одрицала је пред људима све јадно и пропало по цену брутално гордог одбијања сваке помоћи. Увек раздражена и горка, мумлала је у себи: – Помоћ! То бесрамници хоће да баце радознао поглед у кућу Влаовићâ! Не треба ништа, данас, ни икада! Кад је још Влаовићама што требало од села! –  Та велика Лексина лаж, јуначка и мученичка, то је био последњи образ Влаовића.
            Имање, колико га је још остало, нестајало је. – Нека иде све! нека Влаовић поједе што је Влаовићâ! – Јосиф је четири године дана седео непомичан, и био ношен и преношен на рукама сестре његове. Лекса је управљала кућом "тихо као светлост". Понекад само, с малим пакосним обрачуном. Кад Јосиф и кроз сав мрак свој напипа да удари сестру, она би ударила песницом о тврди орахов сто за којим је ручавао дед Марко, чуо би тресак, на што се несрећни Јосиф прекидао као да га је електрична струја такла... Чика Аврам је у то доба некако још мало живео, али Лек- са није дала ни њему до последње истине о Влаовићима, до стра- шног последњег документа о стварности једне гранате и добре породице. Стари је препричавао о Влаовићима само бајке и приче из сећања свога и срца свога.
            Лекса је преживела брата за пуних пет година, пет глад- них година. Понудити јој што, ножем ће ударити. Смањила се као матора птица. Верује сад и она у смрт, и чека је, и не боји је се нимало... Како је страховито дуг и сложен процес, у једној поро- дици, док се изради нека мирна надмоћ. Марково страховање од болести, па Стефанова храброст пред смрћу, па Јосифов страх од света, па Лексин животни отпор, па напослетку њен монашки и скоро светачки мир пред смрћу. Кад је продала последње парче забрана – Јеврејину, који је удесио да Лекса никога не види и ништа не потписује – пође  Лекса, једног леденог пролетњег јут- ра, с лествицама и с ужетом у руци до старе болесне брезе у забрану. Али се није обесила. Уметници су били сви последњи Влаовићи. Пала је мртва низ грану, лака, сува, равна црној земљи.

(1934; 1940)

                Исидора Секулић, Кроника паланачког гробља, "Вук Караџић", Београд, 1977, стр. 272-274.



Чвор као симбол и знак препознавања ЗАВЕТИНА.

Изабрано у антологији:  ДУШАН СТОЈКОВИЋ : ГРАМАТИКА СМРТИ: ПРОЗА –IDEM: НАШИЈЕНЦИ, стр. 691-694.  - ( Издавачи Центар за културу Младеновац, Шумадијске метафоре . За издавача Ненад Љубеновић, Никола Костадиновић.  -  Ћошкасте антологије – књига 6. Антологија прозних текстова са темом самоубиства. - Младеновац, 2011. )

субота, 8. јануар 2011.

Фуснота уз "Шест Лазаревићевих Скерлића"

Потпис Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

...Карактеристичан је био и његов однос према Богдану Поповићу и Слободану Јовановићу. Иако су та два бриљантна духа била на супротном полу од његовог апсолутно у свима стварима, нарочито социјално-политичким, Скерлић је њих, и математичара др Михајла Петровића, сматрао за најбоље продукте тадашње србијанске средине. Доктора Бранислава Петронијевића, свог друга, који ће се доцније патолошки и лудачки заљубити у његову ћерку и гонити је по свету и писмима, сматрао је за великог лудака, али врло талентованог. ... Песника Стевана М. Луковића је нарочито волео као пријатеља а за Ракића је увек имао најлепше речи. Као и у свему другом, и на том је плану увек био категоричан иискључив. Он је знао само за чисто за и за чисто против, за категоричко да и за такво исто не.Између те две категорије није умео и није хтео да се нађе...
Умео је да буде пријатељ, а као непријатељ је био, као и Богдан Поповић, као и Грол, као и Продановић,непријатељ тешке категорије, и сви су они умели отровно да уједу и да заковрну каму по сред трбуха.»....
    

четвртак, 2. децембар 2010.

Завршна свечаност 23. фестивала ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ 3. децембра 2010.

Концентрични кругови
ЗАВЕТИНА
Завршна свечаност двадесет трећег фестивала "Шумадијских метафора", одржава се у свечаној сали скупштине Општине Младеновац 3. 12. 2010. године, са почетком у 14 часова. Тада ће бити  додељена признања и представљена нова издања Шумадијских метафора: Зборник Шумадијских метафора 2010, Сто (поводом сто књига "Шумадијских метафора"), Las vilajet (Изабране песме) Мирослава Лукића, Карл Гинтер у двострукој експозиција Жељка Јанковића и Граматика смрти, Проза - Idem, Туђоземци (Проза са мотивом самоубиства) Душана Стојковића.
            У књижевном програму  учествовује двадесеторо најбољих песника са овогодишњег фестивала, а публика ће изабрати најбољу песму по свом избору. 
          Биће представљен мини-портрет победника Шумадијских метафора за 2010. годину Жељка Јанковића.     
            Учесници овог књижевног окупљања, између осталих, су и: Мирослав Лукић - добитник повеље "Карађорђе" за 2009, Ђорђе Николић - добитник повеље "Карађорђе" за 2010, Радослав Војводић, Никола Цинцар Попоски, Радомир Андрић - добитници повеље "Карађорђе" минулих година,  Зоран М. Мандић, Душан Стојковић, Душан Чоловић, Братислав Р. Милановић, Зоран Милисављевић, Мирослав Тодоровић, Оливер Јанковић, Предраг Бајо Луковић, Зорица Арсић Мандарић, Милош Јанковић, Властимир Станисављевић Шаркаменац, Давид Кецман Дако, Љубинко Јелић, Миланка Мамула, Зоран Ђурић, Татјана Ђурић, Радиша Маринковић, Ана Митрашиновић, Силвана Јанковић, Миљурко Вукадиновић - победник Шумадијских метафора 2007, Миленко Попић - победник Шумадијских метафора 2008, Жељко Јанковић - победник Шумадијских метафора 2010, Богдан Радуловић - добитник прве награде за причу Шумадијских метафора 2010. 

недеља, 25. јул 2010.

Две радосне вести за све пријатеље "ЗАВЕТИНА"

Ових дана летњих, стартовала су, у оквиру електронских медија, два важна гласа, отварајући прозоре, који су иначе у овом вилајету замандаљени ако не и заковани! Овидљавајући на јавној сцени Србије и Балкана, и света, визију Сазвежђа З, или Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ.
Први глас, прозор, који у себи садржи стотине других прозора, јесте оригинално осмишљен блог СЕВЕРЦИ,
http://severci.blogspot.com/
са кога може да се, као са какве сигурне железничке станице крене на путовање у даљину, у бескрај, у лавиринт читавог једног  сазвежђа, виртуелног, непрофитног, усредсређеног на културу, литературу, критику, вредновање и превредновање, афирмисање вредности и нових имена.
Сада ће и сви они заинтересовани, који су можда начули нешто о Заветинама, моћи лако, полазећи са ове станице Хиперборејаца, да стигне до богатих и бесплатних библиотека ЗАВЕТИНА, часописа, и једног самосвојног света у настајању.
Други глас, прозор, који у себи садржи и друге прозоре који су обично у Србији затворени, или чак заковани, је покретање новог електронског часописа, "Посебна породична заветина", који наставља, у суштини, традицију некадашњег истоименог (штампаног на папиру) часописа. Овај дигитални часопис налази се на интернет адреси http://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/
, дакле, у склопу  Google - ових сајтова. Једноставно је дизајниран. Доступан је свима на свету, домет му је планетарни, а највероватније је да ће му сарадници бити, не само из Србије већ из читавог света. Часопис доноси интервју са главним уредником Господином Белатукадрузом (М. Лукић), кратке вести из књижевности; приказе нових пробраних књига; и низ других текстова на тему читања и писања. Између осталог, "Посебна породична заветина" доноси критичке текстове и тумачења најпознатије поеме Блеза Сандрара, случаја Р. Драинца и др. У рубрици Фотографије Заветина публикован је слајд од педесетак фотографија једног селишта из с-и Србије...
Сарадници овог часописа могу се јавити уреднику, уколико желе да сарађују; текстови пролазе уобичајену уредничку процедуру, али главнину публикованих прилога чиниће радови аутора по позиву. У сваком случају, нови часопис је стартовао, доносећи извесну новину и усредсређујући се на теме које су у нашој култури не расветљене него недодирнуте....

среда, 21. јул 2010.

Ujdurme belosvetskih prevaranata

Belilski put, Zvižd, s-i Srbija. Jul 2010. Snimak Zavetina

Na internet adresu ZAVETINA svakog meseca stigne po nekoliko čudnih predloga, obavestenja o tome, da su, navodno, Zavetine dobile donaciju, ali da bi je podigle treba da...
Uostalom, pogledajte sami dva poslednja primera:
Ne nasedajte, ako dobijet i vi nešto slično!



Subject:  
$1,350,000.00 AWARD
From:  
"FONDATION DE FRANCE"
Date:  
Fri, July 9, 2010 4:24 pm
To:  
undisclosed-recipients:;
Priority:  
Normal
Options:  



Congratulation for your $1,350,000.00 as grant from the
Fondation De France and ECOWAS. You are to send us the following
details so that we can proceed to process your grant. Name:
Address: Occupation: Sex: Tel.
And send to Mr Walt Morgan (fdf015@8u8.hk)
Sincerely,
Mrs. Claudia Lauren Announcer.


Subject:  
WELCOME TO WESTERN UNION MONEY TRANSFER
From:  
"WESTERN UNION MONEY TRANSFER LTD"
Date:  
Thu, July 8, 2010 4:44 pm
To:  
zavetine@verat.net
Priority:  
Normal


WELCOME TO WESTERN UNION MONEY TRANSFER
 
 
Address:CONFERENCE DEPARTMENT, ABUJA, NIGERIA,
WEST AFRICA NIGERIA)
Tel: :(+234) 806-422-5682
Website: www.westernunion.com
 
 
Attn: Beneficiary

We are in receipt of your email please sorry for the disappointment, we want to
inform you that, you are require to follow the due process in getting your
inheritance payment through our office as you must know that this is a western union
agents and also a government INC .Company.
 
 
Please be informed that the fund are coming directly from the United Nation from the
West Africa Nigeria headquarters (NIGERIA). It is a Grand Donation from the United
Nation to support individuals financially due to the global financial economic
meltdown. Your email address was selected random as one of the beneficiaries this
year and we instructed to pay beneficiaries once they meet their financial
obligations. As you did not pick up the funds on time we decided to pull back the
funds until you were notified about the payment sent to you.
 
 
Western Union is not allowed to make all payment at once to individuals without
proper identification for security reasons, so you have to make the payment of 
$150.USD for the purchasing of your International Remittance File (I.R.F) and
opening of a western union account before the funds can be available to pick up then
you can withdraw all your funds in just 5 mins. 
 
Do not get the doubt in mind about this because this is not a hoax and as soon as
the payment of $150.USD  is confirm, your account will be setup and the details of
the account together with the certificate of ownership will be sent to you and put
you as the receiver ( bearer ) of the funds on how to pick up the money from any 
western union office / outlet in your country.
 
Note that the remaining fund/payment will be made, instantly in the following order:
 
1. $5,000 shall be paid to you from Western Union Daily
2. $30,000 shall be paid to you via bank wire transfer from our designated paying
bank. Upon receipt of the fee for the purchasing of your international remittance
file and opening of your western union account, but you are receiving your first
pay-out of $5,000 through western union.
 
 
Below is our account clerk information you are to use to effect your payment  of
$150.USD Via western union.
 
Receivers name_____ Mr. Jeffery Onaghise
Receivers Address_____ ADDRESS: CONFERENCE DEPARTMENT, ABUJA, NIGERIA., 
City_______________ ABUJA
Country____________ NIGERIA
Mtcn Number_____
Amount to send_____ $150.USD
Text Question______ Favorite Colour
Answer_____________White 
 
 
As soon as we receive your payment of  $150, we shall put your name as the receiver
name and you will go to any western union and pick up the payment. Please you are
advise to keep the MTCN NUMBER send to you confidential to avoid been pick up by
another person.
 
 
You can also login to website @ www.westernunion.com and track your payment and see
that your fund is available but needed the above stated fee to redirect the transfer
to your name for pick up.
 
Note that within 72hrs if you do not effect the required fee of $150 which your
payment has already been made ($5,000) It shall be withdrawn and remember that the
money details given to you does not bear your name as the receiver until you make
the payment of the $150.USD. You are require to get back to me via email as soon as
you have effect your payment.
 
 
Call the number below for the confirmation of this email
 
Best Regards, 
 
Mr.SCOTT ADERSON (ESQ.)
Tel:(+234) 806 422 5682
                                               
_________________________________________________________________
Hotmail: Trusted email with powerful SPAM protection.
https://signup.live.com/signup.aspx?id=60969
Subject:  
WORLD BANK COMPENSATION NOTICE !!
From:  
"Money Transfer Control Number"
Date:  
Wed, July 7, 2010 2:30 pm
To:  
undisclosed-recipients:;
Dear Beneficiary
 
This is to inform you that we have sent you the sum of $5,000.00 (Five
Thousand dollars)
through Western Union as we have been given the mandate to transfer your full
compensation fund of $50,000.00 (Fifty Thousand Dollars) via Western Union by
the United Nations Government.
 
So i was instructed to email you the payment information which include MTCN
(Money Transfer Control Number) and sender's name,so that you can pick up
your payment of $5,000.00 to enable us send another payment of $5,000.00 by
tomorrow as you know we shall be sending you only $5,000.00 perday. Please
copy this payment information below and go to any Western Union office/outlet
closer to you to receive this payment of $5,000.00 and get back to us to send
you another payment by tomorrow.
 
Payment information Below.
 
Sender's First name:Anthony
Sender's second name: Eduado
MTCN: 6203428408
Amount: $5,000
Test Question: To Who?
Test Answer  : To Friend
 
Call or email this office as soon as you collect this payment you can also
track your payment online by login to www.westernunion.com.
 
Best Regards.
Mr.SCOTT ADERSON
Email:westernpayout2010@9.cn
Tel:(+234) 807 253 6005
  itd.

недеља, 4. јул 2010.

Поклон књига ЗАВЕТИНА за јул месец 2010 : "Антологија опалог лишћа"

(Аутор) Белатукадруз, почетком лета негде на југу Србије. Снимак коли И.


Како назвати ову књигу, која је настала од песама песника које је антологичар М. Лукић био уврстио у неко од издања антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра, да би их затим ветар коначне верзије, тј. шестог издања исте, развејао као лишће? ПРОДАВНИЦА ВАЗДУХА?1 - како би предложио дух покојног Јефтића? Или - КОД ДАМСКЕ ПАТКЕ? - како би сугерисао дух покојног Младеновића? Или - КАНТА ЗА СМЕЋЕ? - према стиховима живог Доб. Смиљанића?
 Прва верзија ове антологије објављена је крајем 2003. године, на званичном Њеб ситеу Заветина (интернет адреса њњњ.заветине.цом). Тамо је објављена  нешто скраћенија, са следећим уводом: ПРОДАВНИЦА ВАЗДУХА?   КОД ДАМСКЕ ПАТКЕ?
Приређивачи Бора Јефтић и Ранко Младеновић  (по наговору Духа Трајка Ћирића)
ПРОДАВНИЦА ВАЗДУХА !  Испробано средство  Испуњавам књижевне величине. Надуване вредности сваке врсте.                        
БОРА ЈЕФТИЋ

*
            Евентуални читалац треба да зна да је иницијална, првобитна верзија ове књиге, сачувана на ЦД “Архив трговаца светлошћу” (Заветине, Београд, 2003 - 2004). Исто тако, евентуални читалац не би смео да заборави и на околност: да ова и оваква књига данас не би била могућа, да није било дугогодишњег рада на антологији НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ...2 .  У ову књигу су укључени и делови рукописа објављеног у ч. ЗАВЕТИНЕ Плус ултра,15 - 16/ 2001.3
Интегрално издање ове антологије опалог лишћа српске поезије 2о. века, које ће изазвати праву буру подстакнуто сујетама многих живих а отпалих, може се преузети са официјелног сајта Заветина. Као поклон књига за јул месец 2010. Видети више: