PREDSMRTNI IZBOR

PREDSMRTNI IZBOR
Из књижевног опуса Беле Тукадруза (алиас Мирослав Лукић)

недеља, 16. октобар 2016.

Обавезан педикир

Свака крава има педикира / Бојана ЦАРАНОВИЋ | 13. октобар 2016. 20:31 | Новинари "Новости" са радницима Пољопривредног комбината Београд на фарми крава "Лепушница" у Глогоњском риту.
ДЕВОЈКЕ, спремите папке, сад ће педикир! Која ће прва у салон лепоте?! - весело узвикује мајстор Добро Радовић, на уласку у шталу 22 ПКБ фарме крава "Лепушница".
Са њим су Драган Крсмановић, Милан Пешић, као и вођа овог "естетског тима" за краве, ветеринар Александар Симић. Довозе специјални, "козметички" бокс. На њему прикачене брусилице, клешта, ножеви, пинцете, баш као у сваком педикир салону. Само што је овај за - краве. И још, са иностраним лиценцама.
- Радимо обраду папака по холандској методи од 2007. године у шталама ПКБ фарми - каже Симић. - Радници су прошли обуку на Ветеринарском факултету, код професора Штефана Нуске, са минхенског Универзитета "Лудвиг Максимилијан". Шале се са нама, како лакирамо нокте кравама, али је то, заправо, изузетно важан посао за здравље ових животиња. Од када се примењује, на нашим фармама, обољења папака се успешно лече, што доприноси повећању приноса млека.
Свака крава са овог, али и осталих пет ПКБ газдинстава, два пута годишње има обавезан педикир. Док "козметичари", уз мало муке, смештају краву у бокс, Александар објашњава поступак.
- Прво се папци брусилицама скраћују на дужину од 7,5 цениметара - прича наш саговорник док брусилица "урла" шталом. - Висина пете ће бити пет центиметара. Оба папка на свакој нози морају да буду изједначена по висини, дужини и дебљини. Следеће је растерећење

петак, 17. јун 2016.

Требало би заштитити београдска дворишта са становима за издавање. Још их има веома много па нам зато нису у фокусу опажања / Мирјана Прошић Дворнић

На Врачару се кућа на кућу пење / Требало би заштитити београдска дворишта са становима за издавање. Још их има веома много па нам зато нису у фокусу опажања – каже антрополог Мирјана Прошић Дворнић - Аутор: Мирјана Сретеновићчетвртак, 16.06.2016. у 19:00

Мирјана Прошић Дворнић (Фото Д. Жарковић)
Професорка Мирјана Прошић Дворнић од 2000. године предаје културну антропологију на Нортвуд универзитету у Мидланду, у Мичигену. Директорка је и кустос универзитетске галерије, а осим истраживања модерне архитектуре овог америчког града, бави се феноменом глобализације.
До одласка у САД (1995), предавала је на Филозофском факултету, а пре неколико година њену монографију о одевању у Београду објавили су „Стубови културе”.
Недавно је ова професорка у Етнографском музеју одржала предавање „Културно наслеђе, шта и зашто чувамо”. Говорила је о томе како Американци чувају објекте, амбијенте, предмете, документа, и ритуале који подсећају на најважније тренутке формирања нације, друштва и њихове културе. У Америци, каже, постоји вечита дилема: сачувати за историју или продати и

уторак, 5. јануар 2016.

Исус и Мухамед су били комунисти

Mуфтија Мухамед Јусуфспахић, пред одлазак у Саудијску Арабију, о ситуацији на Блиском истоку, посредовању председника Николића између Русије и Турске и о томе како Руси Србима могу да буду узору у свему


Београђанин, муфтија, сада и дипломата Мухамед Јусуфспахић, пред одлазак у Саудијску Арабију, говори за Спутњик о ситуацији на Блиском истоку, посредовању председника Николића између Русије и Турске и о томе како Руси Србима могу да буду узору у свему.


Критиковали сте овдашње политичаре да се мешају у верска питања, назвали их сте махараџама, а сада сте, у неку руку, у прилици да будете политичар. Како сте разумели позив Владе да будете амбасадор у Саудијској Арабији?
— То је површно гледање. У јавном животу нису само политичари, ту су и разни стручњаци. Суштински гледано, политичар је свако ко се уљудно понаша, јер је политика од „ту би полајт“. Политика је и друговање, удруживање, повезивање. Ја идем у земљу у којој су муслимани, и врло је смислено да тамо иде муслиман, неко ко је обављао дужност хоџе, имама, муфтије.
Када будем отишао, нећу више бити муфтија, биће то неко други, али ја нећу престати да будем онај који позива ка богу. Чак и у сваком најобичнијем разговору, јер кад пијете воду, ви се напајате, а кад пијете кока-колу, било шта од наших изума, ви се не напајате. Кад попијете воду, видите да више нисте жедни. Бићу повезан са богом и као амбасадор. Амбасадор значи представник, ја сам увек када сам ишао тамо представљао бога, а то није на некорист Србији, већ на њену корист. Увек на корист Србије.

У Саудијској Арабији, са којом наша земља није имала интензиван контакт. Шта се од Вас очекује, да ли можемо очекивати економску сарадњу

субота, 2. јануар 2016.

Жива лоза Соколовића

У Америци живе потомци српских патријараха. Теодор Тоша Соколовић је ђакон Саборне цркве у Чикагу. Годинама ради два посла, као свештеник и менаџер у "дилојту"

ВЕЛИКА је част и одговорност бити 43. рукоположено свештено лице лозе Соколовића! Лозе, чији је родоначелник Макарије Соколовић, први српски патријарх на трону обновљене Пећке патријаршије. Лозе, чији би свештеник сигурно био и милешевски ђак, мудри Бајица, да није због данка у крви одведен у Цариград где је постао велики везир Мехмед-паша. Али, истовремено, неизмерно сам поносан и што сам унук српског светитеља, свештеномученика Будимира Соколовића.
Овако, ексклузивно за "Новости", говори ђакон Теодор Тоша Соколовић (43), свештеник Саборне цркве Васкрсења Христовог у Чикагу, директни потомак лозе Соколовића, која је Српској православној цркви "дала" 43 свештеника и монаха. Међу њима и четири патријарха - Макарија, Антонија, Герасима и Саватија. Али, и неимара Мехмед-пашу који се, знајући своје порекло, одужио роду обнављајући Пећку патријаршију и уписао у трајање подижући ћуприју на Дрини.
- То што су сви они моји преци испуњава ми срце и душу, али и обавезује да их својим примерним животом и радом будем достојан - прича нам ђакон Теодор. - Исто толико сам, такође, поносан што могу да кажем да сам члан породице која је вековима чврста у православној вери и преноси је, богу хвала, готово 500 година. Чували смо веру кроз векове, а православље у нама нису угасили ни ратови и различите власти, ни страдања и искушења. Вера је и нас Соколовиће одржала, као и цео наш српски народ.
Ђакон Теодор Соколовић, рођен је и одрастао у Америци, где је његов отац, протојереј-ставрофор Василије, службовао од 1970, када је емигрирао у Америку, до упокојења октобра 2015. Али, то што је Теодор рођен далеко од отаџбине, каже, није га удаљило од српске историје и традиције. Иако је најпре, у Колумбусу, дипломирао економију и књиговодство на Државном универзитету Охаја,