СРОДНЕ ВЕСТИ

          ТЕЛЕГРАМ којим је Аустроугарска 1914. године објавила рат Краљевини Србији уписан је у Међународни регистар Унеска "Сећање света". Реч је о јединственој збирци од свега 348 аката и збирки докумената од изузетне важности за светску историју и културу. Објава рата ушла је у ову колекцију заједно са архивом Винстона Черчила, документацијом Луја Пастера и теолошким расправама Исака Њутна.
          Упис телеграма објаве рата у Унесков регистар "Сећање света", према речима дирeктора Архива Србије Миодрага Перишића, признање је српској националној баштини али и гарант одговорног чувања овог документа.
          - Телеграм објаве рата код нас је категорисан као документ од изузетног значаја, што подразумева највише стандарда чувања - објашњава Перишић. - Унеско, међутим, уз то, прописује и максималан број излагања у току једне године.
          Оригинал аустроугарског телеграма чува се у депоу Архива Србије у посебним условима одређеним највишим стандардима заштите архивске грађе. Налази се у просторији заштићеној од пожара и воде, у којој је увек иста температура и влажност ваздуха. Овај папир ван је домашаја дневне светлости и излаже се само у посебним приликама.
          - Стављањем жига Унеска на овај врадан споменик прошлости отворен је и пут да се телеграм уврсти у Светску дигиталну бибилиотеку, чиме ће бити доступан заинтересованим истраживачима из целог света - истиче Перишић.
          Упис нашег телеграма у ову јединствену колекцију извршен је поводом века од почетка Великог рата на иницијативу Архива Србије. Уписом у сећање света постао је део непроцењиве светске колекције у којој се налазе рукописи, документа и акти из целог света попут архиве Бечког конгреса 1815, дневника Ане Франк, таписерије из Бајеа, филмова браће Лимијер...
          САДРЖАЈ ТЕЛЕГРАМА
          Телеграм је упућен из Беча 28. јула 1914. у 11 сати и 10 минута, а примљен у Нишу 15/28. јула 1914. у 12 сати и 30 минута. Писан је на француском језику.
          Садржај телеграма гласи:
          "Краљевском министру иностраних дела у Нишу, Краљевска Влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, због чега Царска и Краљевска Влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса.Од овог тренутка Аустроугарска се сматра у рату са Србијом. Министар иностраних дела Аустроугарске гроф Берхтолд".