УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

понедељак, 09. март 2015.

Лист Мирослављевог Јаванђеља који недостаје ...

ОРИГИНАЛНИ 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који је у 19. веку истргнуто и однео са собом руски духовник Порфирије Успенски, први пут је у Србији! Овај драгоцени спис приказан је у Музеју Вука и Доситеја, у склопу изложбе "Путевима Мирослављевог јеванђеља", која је отворена у недељу вече, а за посетиоце од 10. марта до 5. априла. Да страница која је недостајала први пут у историји буде у Београду заслужни су наше и руско министарство културе.- У овом догађају има много симболике. Недостајући лист никада није био ближи свом оригиналу - рекао је министар културе Иван Тасовац, отварајући изложбу. - До сада су их делиле хиљаде километара, а сада их раздваја само неколико стотина метара, колико су удаљени Музеј Вука и Доситеја и Народни музеј, који чува најстарији и најдрагоценији српски ћирилски рукопис.Његов колега из Русије, министар Владимир Медински истакао је да и овај догађај говори о нашем заједничком наслеђу:- То се најбоље види када се овај лист из Мирослављевог јеванђеља упореди са летописима у Русији, који су, додуше, настали у каснијем периоду - нагласио је Медински. Лист који недостаје Мирослављевом јеванђељу тренутно се налази у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу, а директор ове институције Антон Ликхоманов, који је, такође, дошао у Београд рекао је да је ово почетак сарадње.- Ово је јединствен културни догађај и доживљај - сматра Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду. - Први пут имамо прилику да осетимо како овај важан писани споменик културе изгледа у целини. Занимљиво је да су управо захваљујући владици кијевском Порфирију Успенском, који је подлегао искушењу, српска, а и светска наука сазнали за Мирослављево јеванђеље.
У СЛАВУ КНЕЗА МИРОСЛАВА  ИНАЧЕ, изложба "Путевима Мирослављевог јеванђеља", чији је аутор историчар уметности Бранка Иванић, прати судбину овог списа од настанка у Цркви Светог Петра и Павла, тада манастира у Бјелом Пољу. Мирослављево јеванђеље написано је у славу српског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, који је владао до 1198. Захумљем, данашња Херцеговина. Јеванђеље је у Манастир Хиландар пренео Стефан Немања када се замонашио. Тамо је, заједно са осталим књигама, пуних седам векова, све док га није приметио Успенски, стајало непримећено у богатој манастирској библиотеци.
После седам векова мировања иза хиландарских манастирских зидина, ово дело је привукло пажњу српских историчара. Успенски, у то време архиепископ, посетио је 1845/1846. године манастир Хиландар на Светој гори. Опчињен лепотом књиге, он је у самоћи манастирске библиотеке, у зиму 1845. године, кришом исекао 166. лист и пренео га у Русију. Лист је од 1846. до 1883. године чуван у Кијеву, а после тога пренет је у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу, где се и тренутно налази. Заведен је као "Лист из Мирославова евангелиа Ф.п.И.Но.83" у збирци Порфирија Успенског. На том листу налазе се чтенија за 7. (20) јануар, празник Светог Јована Крститеља, украшена иницијалом са ликом Вавилонске блуднице, метафором за жену цара Ирода, Иродијаду, која је од мужа тражила главу тог светитеља.
До појављивања "петроградског листа", на археолошкој изложби у Кијеву, прошло је 28 година. За то време о "листу српског јеванђеља из 12. века" написано је неколико приказа, у којима су се о вредности и лепоти његових украса изрицале најпохвалније речи.
Први пут је публикован у књизи о јужном и источном словенском орнаменту у албуму В. Стасова. На основу те публикације Мирослављево јеванђеље приметили су познати руски историчари уметности. Тада су се за Мирославово јеванђеље заинтерсовали сви ондашњи водећи лингвисти: руски, немачки, француски, пољски, енглески...
На кијевској изложби, 1874. године, овај лист фотографише Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду, који читавом рукопису даје име Мирослављево јеванђеље, мада је заправо реч о јеванђелистару.
Тада је у Београду ово откриће примљено као сензација првог реда. Мирослављево јеванђеље је на Унесковој листи Памћење света. Народни музеј, иначе, само повремено и то на неколико сати пружа прилику посетиоцима да га виде, због специјалних услова чувања и приказивања тог важног артефакта, насталог по наруџбини хумског кнеза Мирослава. Оно је богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом. Све заставице, осим прве на којој су приказани јеванђелисти Јован, Марко и Лука под аркадама, једноставног су изгледа и цртане су пером.
ДОНЕО ГА АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ
ПРИЛИКОМ посете Хиландару у марту 1896, краљ Александар Обреновић је добио на поклон Мирослављево јеванђеље, а уз њега и оснивачку повељу Хиландара. Рукопис је тада донет у Београд. Следеће године, у Бечу је израђено фототипско издање Јеванђеља. За време Првог светског рата Мирослављево јеванђеље је, након преласка преко Албаније, 1916. доспело на Крф, где је чувано у Главној државној благајни до 1918. Потом је смештено у трезор Главне државне банке у Београду, одакле је 14. јуна 1935. пренето у Музеј кнеза Павла (данас део Народног музеја у Београду). За време Другог светског рата Мирослављево јеванђеље је од 1941. до 1943. чувано у манастиру Рача, а затим у Народној банци у Београду. Народном музеју у Београду предато је на чување 19. јуна 1945. године. Сви ови догађаји, на изложби, документовани су фотографијама.


Лист Јаванђеља који недостаје стигао у Србију! | Култура | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар