УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

субота, 06. јун 2015.

Из Старих бележница / Бела Тукадруз

ШУМСКА МАЈКА
(MUMA PADURI)

Године су најбоље сито, критичар, помишљам  листајући избледеле белешке, записане  у суботу, 11. јануара 1997. године, у близине „Пудине Горунове горе“, тј. у  с. Мишљеновцу. Две године пре бомбардовања Нато алијансе, пет година пре смрти наше мајке Наталије (1932 – 2002).

Прокишњава нам све, цури на теме и потиоку, леден млаз,
Више од хиљаду година, капље у мраку, као у пећини,
Десет хиљаде година капље,
И испод пазуха је влажно,
И испод навиљка и пласта сена,
Одозго капље, кров је дотрајао,
Нову кућу треба да кућимо, је ли?

Нови чардак ни на небу ни на земљи?

Али где? Кад је све Пудина горунова гора,
Усред које пљушти киша са отровом, отров са скакавцима
И  шкорпионима? Пси скавличу и лају на невидљиво,
Горуни се повијају до земље, нешто непојамно
Као огромни морски талас, надолази. Гвоздено стопало
Наше немогуће пропасти? Дух наше Прамајке?

Или је то  незауставиви огањ, сви пластови наших планина
Запаљени  пикавцем  дрогираних летећих јахача апокалипсе?
Можемо ли да се заклонимо иза трња и жбуња и навучемо  змијске кошуљице,
Којих има у изобиљу?....

Пуст је ово крај, опустели су  предели, опустеле су куће, салаши, чак и пећине!
Овде  бораве већ поодавно сове и сенице, кукувије и креје.
Сумрак без престанка. Неке црвено-црне змије, и убаздели лој
Низ који клизимо у поноре од искона....

Натопљен ситном хладном кишом неко пева, у невиделици,
Иза наших леђа. Суво је, међу ногама, и врело, једино,
Од те попевке и подврискивања.
Мрмља и рза шумска тама, котрља се низ стрмен,
Куд племе незадрживо клизи, падајући као шумска речица
У дубину кланца, дубљи мрак, где се кикоће, лепотица развијених груди...
Коначна и немогућа пропаст, врели гејзир. Врели ветар
Фаталне пустиње који дува снагом уништења и надувава као мехови
Папак или шапу пса, вука и нераста,  и најосетљивији уд младог
И утученог мужа. ...

Шумска чаробница сјакти на дрвећу као зраци месечеви, или капи
Кише, скаче са гране на грану као веверица и судара се са пауницама,
Она се ту не гнезди као птице, већ само   качи своје мале омче и замке
Седефне прстенове  за оне утучене и покисле незадовољнике...

(....)